Радујте се!
„Радујте се у Господу свагда; и опет велим: радујте се.“
(Фил 4, 4)
Овај апостолски поздрав одјекује у срцима хришћана већ двадесет вјекова. Њиме поздрављамо и Вас на почетку наше презентације посвећене Светим новомученицима Момишићким. Овај позив и поздрав понављамо и у служби њима посвећеној, као и у њиховом акатисту: у страдалној светињи на Малом брду увијек се кличе:
„Радујте се, Свети новомученици Момишићки, дивни свједоци Васкрслога Христа!“
Ипак, ова Павлова ријеч, изречена у императиву, на први поглед звучи као лијеп савјет. Али као да једна ријеч нарушава склад ове узвишене мисли – „свагда“, увијек.
Заправо, лако је разумјети ако би неко рекао: Радујте се када вам ствари иду добро. Или – радујте се када је мир и када живите у слободи. Можда – радујте се када доживите рођење свога дјетета и свједочите његовом расту и напретку. Радујте се — наравно.
Али увијек? Како се радовати када човјек пред очима гледа смрт, трагедију и разарање?
Када стигну тешке вијести од љекара? Када се сруше последње наде? Када лежимо болесни и немоћни — или, још теже, када су они које волимо на самрти?
Не би ли звучало готово безосјећајно, чак и сурово, када би неко у таквим тренуцима рекао:
„Радуј се. Увијек. У свакој прилици.“ А баш тако гласе ријечи апостола Павла из Посланице Филипљанима:
„Радујте се у Господу свагда; и опет велим: радујте се.“
Много је ријечи написано у жељи да се објасни дубоко значење овог позива. Ипак, као и свака проповијед, тако се и ова најпотпуније остварује у конкретним личностима – у лику Светих новомученика Момишићких.
Њихово страдање, њихове свете мошти и светиња на Малом брду стоје као живо свједочанство да Божија побједа сигурно долази. Да се човјек може радовати и онда када околности изгледају потпуно супротно.
Мученици нам отварају хоризонт Јеванђеља: чак и најокрутније страдање, чак и страдање најневинијих, у тајни Божијој открива да смрт нема последњу ријеч.
Последњу ријеч у причи људског рода и у причи сваког од нас понаособ има Васкрсење Христово.
Зато Црква не памти мученике само као страдалнике прошлости, него као живе свједоке Христове побједе.
Позивамо Вас да кроз ову презентацију заједно упознамо повијест страдања мученика, светињу на Малом брду и да прочитамо мудре ријечи изговорене у њихову славу и част од наших архијереја и свештеника. И да заједно, у љубави Христовој, кличемо:
„Радујте се, Свети новомученици Момишићки, дивни свједоци Васкрслога Христа!“