ВЛАДИКА ДАНИЛО СЛУЖИ У ЦРКВИ 42 МУЧЕНИКА

Преко везировог моста
под којим оковани Дукљан
гвожђе глође
ходим ка вељем огњу

Дуго већ умјесто Сунца
црна луна је излазила и залазила
те мних да је на Брду потекао
зденац вјечног сјаја
да не пресахне никад више

Бијах на литургију уранио
али звоно се на цркви није чуло
али ни црква се под звоном није вид‌јела

Агарјани заждили Божији дом
и у њему четрдесет јагањаца
са два пастира црнорисца

Несити вуци лаптали су
црни дим с олтара
и д‌јечје вапаје драгоме Богу управљене

Савини ученици преобразише се
у жива слова буквара
из ког се учи огњена наука Врачара

Вид‌јех како полетје јато
од четрдесет бијелих голубова
као да нису прошли кроз гар и дим
већ кроз млад снијег и сјај

Два голубара су их из пепела соколила 
да се Престола домогну
једним замахом крила
и на незалазном Сунцу огрију
постајући и сами зраци Његови

Ево и Христовог ратника владике Данила

Војеводич српској земљи
костоболно се уз Брдо пење
ко уз нову Голготу

Са ранама од клинова
заупокојену службу служи на пепелишту

А управ сишао бијаше с ужета
у цркви Светога Георгија

Долази владика
да заблагодари онима
што колико јуче своје очње видове
спасти не могоше
и њега избавише

У десници носи крст
а у лијевој руци књигу

Ваздух закрстив обнови храм
за чијим невидљивим олтаром
стаде да чате вазнесеној д‌јеци
„душеспаснују књигу
Житије Светаго Сави
правога архиепископа и учитеља србскаго“
хор ђака му одговара
за пјевницом невидљивом
тропаром овоме учитељу

Црнорисци Данила на престо невидљиви
поставише
око којег је као звјездано коло
четрдесет жижака жижило

Како си написао владико:
„гњијући моје ноге
од труда и зла које сам зло добио
у моју младост трпећи
студове и мразе
трпећи стојање на всеноштна бденија
молећи се Господини Богу
трпећи узи, окови жељеза, тамнице, кошницу
како и апостој Павел за црков и вјеру
трпећи разоренија и разграбљенија црковнаго…“

……………………………………………

………………………………….

……………………….

Црнорисци говораху:
доста си и премного си зала претурио
лијек не иштући ниоткога
“ до јединога Бога
који Бог влада животом и смртију“
како записао јеси

Но хајде да се одозго
за неразориви Храм
с тобом владико
помолимо

БУДИМИР ДУБАК